Naslovna Stvar Uskrsa Ovako se nekad slavio Uskrs

Ovako se nekad slavio Uskrs

1734
0
Foto: Shutterstock

Tradicija proslavljanja Uskrsa je veoma duga, a evo kako se on nekada proslavljao na ovim prostorima.

Za Uskrs se veruje da je najvažniji hrišćanski praznik. Veliki petak se smatrao za veoma tužan dan, da su čak deci zabranjivali da se igraju i da nije smela da svira muzika u kafanama toga dana. Na Veliki petak su se farbala jaja, a običaj je takođe bio da se na Veliku subotu mesi pogača i da se jaje stavlja u pogaču, i to se jelo na Uskrs.

Skromnost i radost su našim precima bili smisao najvećeg hrišćanskog praznika.

Jedan od starih uskršnjih običaja koji je zadržan samo u retkim krajevima Srbije simbolizovao je obred pričešća u domovima naših predaka.

Etnolozi objašnjavaju da nema mnogo vaskršnjih običaja jer je Vaskrs pokretan praznik. Imamo Vrbicu i Lazarevu subotu, a svi oni su simbol jevanđelja. Kada se Vaskrs približi Đurđevdanu, onda se unese i nekoliko običaja vezanih za ovu slavu – umivanje mirisnom vodicom, branje i ukrašavanje cvećem ..

Nekada je u našim krajevima postojao zanimljiv običaj poznat kao komka koji je danas jedino zadržan u okolini Pčinje.

“U činiju se sipa voda i stavi se vaskršnje crveno jaje i razno bilje, obavezno trava zdravac koja miriše lepše od parfema. Doda se još cveća koje je izraslo onda kada pada praznik, a na prag kuće domaćin stavi sekiru tako da oštrica bude okrenuta prema spolja. Najmlađi ukućani preskaču prag, a verovalo se da što se dalje skoči, žito i pšenica će bolje roditi “, ističu etnololozi.

Naš najpoznatiji etnolog Dragomir Antonić pojašnjava da je simbolika ovog običaja od starina, koji se danas zadržao u nekim mestima Južnog Pomoravlja, predstavljala pričešće.

Pročitajte i:  Evo koliko dugo su kuvana jaja jestiva

“Domaćica je dan ranije umesila hleb, a parčence zagrize onaj koji skače preko praga – to je bila nafora. Onda ga jajetom iz činije protrlja po obrazima i čelu da bude rumen i zdrav, pa poprska vodom sa zdravcem i biljem. Znate, nije svako selo imalo sveštenika i crkvu, pa je domaćica preuzimala tu ulogu i kroz ovaj obred pričešćivala članove porodice”, priča Antonić.

Suština je u skromnosti

Bitno je pojesti jaje i to je suština, a ne kako je ono ukrašeno. Naravno, to nadmetanje u ukrašavnju ne treba shvatiti kao nešto loše, crkva nema ništa protiv toga, a s druge strane lepo je što ljudi kroz to iskazuju sebe.

Na sam Vaksrs je postojala praksa da se ukućani prvim ofarbanim jajetom, koje je čuvarkuća, pomažu po obrazima i tako se simbolički duhovna i mistična snaga jajeta prenese na ljude da bi bili zdravi i plodni. Zato običaj koji se i danas sprovodi da se jaje posle Vaskrsa zakopa u mravinjak da bi stoka i usevi umnožili i da bi ih bilo kao mrava.

Svečani vaskršnji ručak za razliku od božićnog, koji ima mnogo elemenata običajne prakse, nema posebnih pravila.

Ruča se kod kuće sa porodicom, a sutradan se ide u goste i nose ofarbana jaja. Suština je da se proslavlja vaskrsenje posle smrti i zato je sve mnogo skromnije nego u ostalim praznicima.

*Najbolje recepte, kulinarske savete, trikove i dijete možete pronaći i na našim Facebook stranicama – Stvar ukusa i Šta da kuvam danas? 

*Zapratite Stvar ukusa i na Instagramu 

Izvor: stvar uksa / Ekspres

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.