Naslovna pojam Pasulj

Pasulj

374
0
pasulj.jpg

Seme biljke Phaseolus vulgaris iz porodice mahunarki. Pasulj je jednogodišnja biljka koja sazreva u jesen. Postoji oko 70 vrsta pasulja, a poreklom je iz Južne Amerike.
Pasulj ima izuzetnu kaloričnu vrednost (100 grama pasulja ima 143 kilokalorija) ali i sve druge neophodne biološke materije: belančevine (26%), ugljene hidrate (52%), masti (2,1%), lecitin, kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe.
Ljuska pasulja je bogata pektinom i drugim teško probavljivim sadržajima pa se ne preporučuje osobama koje imaju probleme sa organima za varenje.

Pasulj, a naročito njegove mahune imaju i lekovita svojstva. Mahune bez semena su oprobano sredstvo za smanjivanje šećera u krvi, a dobre su i protiv upale bubrega i mokraćne bešike. Stablo, list i cvet su pouzdan diuretik. Zahvaljujući kombinaciji vlakana i folne kiseline štiti od moždanog udara i bolesti srca i debelog creva.

Sazreva u jesen. U vegetarijanskoj kuhinji pasulj je veoma popularan, jer se njegovom upotrebom nadoknađuje nedostatak belančevina.

Crveni pasulj je sorta crvene boje. Zbog svog porekla zovu ga i meksički grah ili chilli bean. U Meksiku se obično priprema s ljutim papričicama.

Kineski pasulj ima sitna okrugla zrna zelenkaste boje. Igra važnu ulogu u kulinarskoj tradiciji mnogih azijskih zemalja, posebno Indije. Na Zapadu se koristi za proizvodnju klica koje se dodaju salatama. 

Lima je vrsta kvalitetnog pasulja (Phaseolus lunatus), najčešće krem ili zelene boje koji je zbog svog ukusa veoma cenjena u kulinarstvu. Kod pripreme treba biti pažljiv, jer se ova vrsta ne smije prekuvati. Može poslužiti kao dobra zamena za krumpir. Dobar je izvor dijetalnih vlakana.

Kod nas je izuzetno cenjen pasulj Tetovac, Gradištanac, Biser, Sremac…

Inicijalizacija u toku...