Naslovna pojam Pasta

Pasta

13
0
pasta.jpg

Rezanci od testa različitih dužina, širina i oblika. Svi ti oblici imaju i svoja imena – pene, makarone, špagete, lingvini, fusili, lazanje i razni drugi koji su punjeni drugim sastojcima kao što su raviole i torteline. Reč pasta se često koristi kada se misli na jela gde je pasta glavni sastojak. Obično se servira sa sosom.

Postoje dve osnovne vrste paste: sušena i sveža. Sušena pasta koja se pravi bez jaja može da stoji do dve godine, dok sveža pasta može da izdrži nekoliko dana u frižideru. Pasta se obično sprema u vodi koja ključa. Po italijanskom zakonu, sušena pasta (pasta secca) može da se pravi samo od brašna koje se dobija od durum pšenice ili griza od durum pšenice i obično se koristi u Južnoj Italiji. U severnoj Italiji se uglavnom koristi pasta sa svežim jajima. Italijanska pasta se obično kuva “al dente” što u prevodu znači “prema zubu” (da se ne prekuva, tj. da ne bude previše mekana već čvrsta pod zubima). Van Italije, suva pasta se češće pravi od drugih tipova brašna (kao što je pšenično brašno), ali tako se dobija mekši proizvod koji ne može da se kuva “al dente”.

Određene vrste paste, kao što je pizokeri, se prave od heljdinog brašna. Sveža pasta može da ima i jaja u sebi (pasta sa jajima). U poslednje vreme je veoma popularna i integralna pasta zbog toga što je mnogo zdravija nego pasta koja se pravi od belog brašna.

Pročitajte tekst: Italijanska kuhinja

Inicijalizacija u toku...