Naslovna Internacionalna kuhinja Italijanska kuhinja

Italijanska kuhinja

520
0
italijanska_kuhinja.jpg

Italijanski kuvari se mnogo više oslanjaju na kvalitet sastojaka, nego na određeni način pripremanja. Jela i recepti su mnogo više delo njihovih baka, nego samih kuvara i zato su ova jela savršena za pripremu kod kuće. Ovo je jedan od glavnih razloga sve veće popularnosti ove kuhinje, pošto časopisi o kuvanju u stranim zemljama imaju kao glavno tržište potrošače koji pripremaju hranu kod kuće.

Sastojci i jela se razlikuju u zavisnosti od regiona. Mnoga originalna jela se pripremju različito u raznim krajevima zemlje.  Sir i vino karakterišu veliki deo kuhinje, sa mnogim varijacijama. Kafa, a posebno espreso, je veoma važno obeležje italijanske kuhinje.

Italijanska kuhinja ima veliki broj različitih sastojaka koji se standardno upotrebljavaju, od voća, povrća, sosova, mesa, itd.

Na severu Italije, riba (kao što je na primer bakalar ili baccala), krompir, pirinač, kukuruz, sosovi, svinjetina i različite vrste sireva su najuobičajeniji sastojci.

Ligurijski sastojci su prilično različiti i tu spada nekoliko vrsta ribe i plodova mora. Bosiljak (kojii se nalazi u pestu), orasi i maslinovo ulje su veoma uobičajeni.

U oblasti Emilija-Romana, uobičajeni sastojci sadrže i šunku (prosciutto), kobasice (cotechino), rezličite vrste salama, tartufe, parmezan i paradajz (sos bolonjeze ili ragu).

Tradicionalna kuhinja centralne italije koristi sastojke kao što su paradajz, sve vrste mesa (osim konjskog), riba i sir pekorino.

I na kraju, u južnoj Italiji, paradajz – svež ili kuvan u paradajz sosu – biber, masline i maslinovo ulje, beli luk, artičoke, pomorandže, rikota sir, patlidžan, tikvice, određene vrste ribe (sardine i tuna) i kapar su važni sastojci lokalne kuhinje.

Pasta

Italijanska kuhinja je takođe veoma dobro poznata (i cenjena) zbog upotrebe različitih vrsta pasta. U pastu spadaju rezanci različitih dužina, širina i oblika. Svi ti oblici imaju i svoja imena – pene, makarone, špagete, lingvini, fusili, lazanje, njoke i razni drugi koji su punjeni drugim sastojcima kao što su raviole i torteline. Reč pasta se često koristi kada se misli na jela gde je pasta glavni sastojak. Obično se servira sa sosom.

Pročitajte i:  8 načina da poboljšate ukus sosa za testeninu

Postoje dve osnovne vrste paste: sušena i sveža. Sušena pasta koja se pravi bez jaja može da stoji do dve godine, dok sveža pasta može da izdrži nekoliko dana u frižideru.

Pasta se obično sprema u vodi koja ključa. Po italijanskom zakonu, sušena pasta (pasta secca) može da se pravi samo od brašna koje se dobija od durum pšenice ili griza od durum pšenice i obično se koristi u Južnoj Italiji. U severnoj Italiji se uglavnom koristi pasta sa svežim jajima.

Italijanska pasta se obično kuva “al dente” što u prevodu znači “prema zubu” (da se ne prekuva, tj. da ne bude previše mekana već čvrsta pod zubima). Van Italije, suva pasta se češće pravi od drugih tipova brašna (kao što je pšenično brašno), ali tako se dobija mekši proizvod koji ne može da se kuva “al dente”.

Određene vrste paste, kao što je pizokeri, se prave od heljdinog brašna.

Sveža pasta može da ima i jaja u sebi (pasta sa jajima). U poslednje vreme je veoma popularna i integralna pasta zbog toga što je mnogo zdravija nego pasta koja se pravi od belog brašna.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.