Naslovna Glavno jelo NEDELJA FRANCUSKE KUHINJE: Šta Francuzi najčešće jedu za doručak (RECEPTI)

NEDELJA FRANCUSKE KUHINJE: Šta Francuzi najčešće jedu za doručak (RECEPTI)

2038
0
Foto: Shutterstock

Svi smo čitali i znamo da je doručak najvažniji obrok, ali kod Francuza je obrnuta situacija. Njima je doručak najmanje bitan obrok i oni se ne trude pretrano oko njega. Ali ne možemo da osporimo da je i tako ‘siromašan’ doručak jedan od najukusnijih. Njihovo pecivo zaista obara s nogu.

Francuzi za doručak jedu kroasane ili neko drugo pecivo, pahuljice, francuski tost ili omlet. Jednostavne obroke čiji ukusi prosto opijaju.

U kulinarskoj mitologiji priča počinje 1683. godine, prilikom turske opsade Beča. Uz stražare na zidinama i pekari su bili budni noću. Jedan od njih je, radeći u svojoj pekari začuo sumnjive zvuke, shvatio da Turci prokopavaju tunel ispod bedema i uzbunio vojnike. Tunel je miniran, napad nije uspeo, a posle prestanka opsade pomenuti pekar je u znak pobede nad Osmanlijama napravio pecivo u obliku polumeseca, poznato pod nazivom kipferl (otud i naša reč kifla). Ova neproverena priča dobija svoj, takođe neproveren, nastavak nepun vek kasnije kada se austrijska princeza Marija Antoaneta udala za francuskog kralja Luja XVI. Nostalgična za svojom domovinom ona je francuskim kuvarima objasnila kako izgleda bečko pecivo i tako je rođen kroasan (polumesec na francuskom). Zahvaljujući kraljičinom ugledu i položaju, kroasan je ubrzo postao veoma tražen među visokim plemstvom na dvoru.
Međutim, za dolazak kroasana u Francusku zaslužan je mnogo manje glamurozan čovek. August Zang, bivši austrijski artiljerijski oficir, otvorio je krajem tridesetih godina XIX veka pekaru u Parizu u kojoj je prodavao austrijska peciva, među njima i kipferle preimenovane u kroasane koji su veoma brzo postali omiljeni u, opet, visokim krugovima, da bi se do kraja veka njihova upotreba proširila i u srednjim slojevima. U verziji iz devetnaestog veka bili su prodavani u dve veličine, 36 -37 grama i 60 – 80 grama, a sudeći po receptu iz jednog kuvara objavljenog 1869. godine više su ličili na orijentalnu poslasticu nego na ono što danas zovemo kroasan: bili su potrebni usitnjeni bademi i šećer nakvašen vodom, a i na kraju se, posle pečenja, posipao krupnim šećerom. Tek dvadesetih godina prošlog veka razvija se proizvodnja kroasana od lisnatog testa (mada se za razliku od osnovne verzije lisnatog testa dodaju i jaja, šećer, kvasac i mleko) i postaju popularni ne samo u Francuskoj, već i širom sveta.

Pročitajte i:  Brze i ukusne zemičke koje se ne mese (VIDEO)

Mi smo za vas izdvojili nekoliko recepata za francuski doručak:

RECEPT KOJI ĆETE SAČUVATI: Savršeno meki i vazdušasti domaći kroasani (VIDEO)

PREUKUSNO: Slatke prženice sa sezonskim voćem

Evo kako sami da napravite musli (VIDEO)

Kako da napravite francuski omlet (VIDEO)

*Najbolje recepte, kulinarske savete, trikove i dijete možete pronaći i na našim Facebook stranicama – Stvar ukusa i Šta da kuvam danas?

*Zapratite Stvar ukusa i na Instagramu 

Izvor: stvarukusa.rs / kuhinjica.rs

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.