Naslovna Dijete Nordijska dijeta

Nordijska dijeta

165
0
nordijska_dijeta_60292108.jpg

Nakon „nordijskog hodanja”, sa Severa je stigla i „nordijska dijeta”. Njeni „tvorci” su Danci Klaus Mejer, suvlasnik nagrađivanog danskog restorana Noma i Arne Astrup, naučnik i stručnjak za gojaznost. Dijeta je plod njihovog istraživanja nordijskog načina ishrane. Kratko rečeno, radi se o dijeti koja to nije – jer se potpuno razlikuje od svih za koje ste čuli. Nutricionisti su i ranije ukazivali na to da je način ishrane u nordijskim zemljama (Švedska, Danska, Finska, Norveška i Island) i više nego dobar jer tamošnje stanovništvo nije gojazno, a i manje je sklono određenim bolestima.

Naime, nordijski narodi imaju najmanji broj gojaznih u poređenju sa ostalim zemljama sveta, što se dovodi u direktnu vezu sa ishranom – izborom namirnica, načinom pripreme jela i prehrambenim navikama. Glavni „krivci” za nisku stopu broja gojaznih i mali broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti kriju se u namirnicama kao što su mlečni proizvodi, posno crveno meso, riba, bobičasto voce i hleb sa integralnim žitaricama. Nordijska dijeta je visokoproteinska, a masti iz tih namirnica spadaju u red korisnih. Slično su se nekada, u srednjem veku, hranili i Vikinzi.

Mesečno kilogram manje 

Ovakvim načinom ishrane mesečno možete izgubiti oko jedan kilogram telesne težine. Malo, reći će neki – ali godišnje je to 12 kilograma manje na vagi, što ipak nije zanemarljivo. Iako je dijeta spora, na taj način se trajno oslobađate viška koji imate. Ostale dijete obično su drastične i rigorozne, što kao rezultat ima brzo „skidanje” kilograma. Ali, oni koji se podvrgnu takvim režimima ishrane zapravo ne razmišljaju o činjenici da je to šok za organizam. Svi traže neku „čudesnu formulu” uz čiju pomoć bi u kratkom roku skinuli višak kilograma koji se obično ubrzo vrate. Jedno od zlatnih pravila dijete jeste upravo to – sprečiti da se kilogrami vrate, što nordijska dijeta u potpunosti ispunjava. Ova dijeta zadovoljava još jedan važan kriterijum, a to je da istovremeno konzumirate hranu bogatu energijom i nutritivnim sastojcima, kao što je crveno meso, divljač, riba, mahunarke i mlečni proizvodi. Rodonačelnici nordijske dijete strogo su protiv izgladnjivanja, ali se zato zalažu za umerenost. Njihov cilj je da se vratimo prehrambenim navikama koje su imali naši preci, kao i da tako izbegnemo nezdravu i prerađenu hranu zbog koje se uglavnom i gojimo. Čak i ako se ne odlučite za nordijsku dijetu, ono što bi trebalo da usvojite jeste da jedete hranu koja se proizvodi u vašem kraju i da obroci budu skuvani u vašoj kuhinji. Ako na posao ponesete kuvanu hranu, ma koliko to zahtevalo dodatni trud, isplatiće vam se – i to ne samo finansijski.

Dijeta bez pravila

Trudite se da uz glavno jelo jedete što više priloga od povrća i raznih salata, kao i da upotrebljavate začine – od uobičajenih kao što su so i biber, pa sve do anisa, metvice, kima, kardamona, vlašca i čilija. Umesto ulja, hranu začinite sirćetom, jogurtom ili sokom limuna ili limete. Pokušajte da jedete što kvalitetnije i ne zaboravite da osluškujete potrebe organizma. Principi nordijske dijete vrlo su jednostavni i ni po čemu nisu revolucionarni, osim po tome da vam se kilogrami necće vraćati i da ćete izbalansirati metabolizam. Nordijska jela i namirnice će vas zasititi, pa nećete imati neprekidni osećaj gladi. Uz to, nećete gubiti vreme proučavajući pravila ove dijete – jer ih ni nema. Potrebno je samo da proučite šta to Nordijci jedu iz dana u dan.

Pročitajte i:  Kupus: Pomoć u borbi protiv osteoporoze

 

Šta jedu Nordijci

DIVLJAČ I POSNO CRVENO MESO
Umesto piletine i ćuretine, Nordijci više vole crveno meso (svinjetina, jagnjetina, junetina, teletina) i divljač jer daju energiju. Na njihovom primeru jasno se vidi da crveno meso ne utiče na kardiovaskularne bolesti, kako se obično smatra. Arne Astrup misli da je crveno meso zdravije od belog jer sadrži visok nivo L-karnitina koji nastaje iz aminokiselina i pomaže pri sagorevanju masnoća. L-karnitin često nedostaje osobama na dijeti pa se zato osećaju iscrpljeno.

KUPUS, KELJI SPANAĆ
Ovo su najčešće vrste povrća na nordijskim tanjirima jer sadrže visoku koncentraciju antioksidanasa; bogate su vitaminima B, C i K, vodom i vlaknima. S druge strane, reč je o namirnicama koje možemo da jedemo u neograničenim količinama jer su siromašne kalorijama.

ULJE ULJANE REPICE
Umesto maslinovog i suncokretovog, na Severu radije koriste ulje uljane repice jer sadrži više omega-3 masnih kiselina. Uz to je i odličan izvor vitamina E, kao i esencijalnih masnih kiselina, posebno linolenske koja je važna za regulisanje krvnog pritiska. Nordijci često konzumiraju i orašaste plodove kao bogat izvor minerala.

RAŽANI HLEB
Nordijci ne izbegavaju žitarice u ishrani, što je dobro jer stvaraju osecaj sitosti, a i zahvaljujući vlaknastoj strukturi doprinose varenju. Hleb od integralnih žitarica uvek je u prednosti u odnosu na beli.

ZAČINI
Kardamon, peršun, anis, majčina dušica i mirođija omiljeni su začini na Severu. Mirođija najviše – nju ćete pronaci u većni jela. Sirće je takođe čest začin, koji Nordijci koriste umesto ulja za povrće, salate i priloge. Nepisano pravilo nordijske dijete glasi: više sirćeta, manje ulja. 

UKISELJENA I SUŠENA RIBA
Bakalar, skuša, pastrmka i haringa bogate su nezasicenim masnim kiselinama. Najčešće se riba servira uz kuvani krompir. Sušena i ukiseljena riba takođe su česte namirnice na Severu.

BOBIČASTO VOĆE
Borovnice, brusnice i nordijske kupine bogate su antioksidansima. Bobice su i prirodni antibiotik koji uništava bakterije u organizmu i sprečava urinarne infekcije.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.