Naslovna Članak Mala bašta na vašoj terasi – koje povrće i začini su za...

Mala bašta na vašoj terasi – koje povrće i začini su za saksiju?

581
0
biljke.jpg

Baštovanstvo u stanu manje je zahtevno od onog u bašti. Manje zemljišta zahteva i manje briga, a jedino na šta morate da svakodnevno obratite pažnju je zalivanje. Razvojem koncepta urbanog baštovanstva smanjuje se zagađenje u gradovima. U saksijama možete da gajite gotovo sve vrste biljaka, jestive ili ukrasne, višegodišnje ili jednogodišnje.

Uspešna setva i sadnja:

1. Odaberite sorte koje je lako gajiti u saksijama

2. Zasadite povrće na vreme

3. Zaštititite povrće od vetra, bolesti, štetočina i drugih potencijalnih uzroka propadanja biljke.

4. Većina začinskih biljaka i lisnatog povrća uspešno raste u plitkim posudama, dok su za korenasto povrće potrebne posude široke od 15 do 30 cm i duboke oko 20 cm.

5. Nije poželjno da se koriste tamno obojene posude jer upijaju toplotu i time oštećuju biljke. Ne morate čak ni saksije da koristite za sadnju – biljke možete gajiti i u kantama ili starim posudama, od gline ili recikliranog materijala. Jedino što je bitno kod posuda jeste da moraju da imaju na dnu rupu za oceđivanje.

6. Za ovaj hobi vam ne treba mnogo novca, više se oslanjajte na vašu kreativnost. Crtajte, bojite po kantama ili saksijama – oslobodite svoju maštu i užvajte u baštovanstvu.

Pogledajte i Lako i jednostavno: Evo kako da uzgajate đumbir kod kuće

Šta treba da znate?

Stvaranje zdravog, plodnog zemljišta je nešto veći izazov u ograničenom saksijskom prostoru.

Iako nije u potpunosti moguće dobiti i uzgajati organsko povrće u saksijama, poželjno je držati se glavnih organskih načela pri proizvodnji, kao što je upotrebljavanje mineralnih đubriva, pesticida i upotreba organske, višenamenske zemlje.

Ne štedite na kvalitetu jer ovim biljkama treba najbolja nega.

Često zalivajte biljke tokom leta, a manje tokom zime – zalivajte zemlju, ali ne i lišće. Zimi prekrijte biljke i umotajte saksije ili ih unesite u stan.

Koncept urbanih bašta je jednostavan, kreativan i brzo postaje deo životnog stila koji vam se lako uvuče pod kožu.

Koje biljke možete gajiti na vašoj terasi?

Pročitajte i: Pomoć kod kašlja iz povrća i bilja

Peršun

Ovaj začin se dodaje u mnoga jela, i sušen, i svež, a dobar je za umirenje živaca, ublažavanje bolova, otklanjanje nadutosti i čišćenje krvi.

Ako peršun gajite napolju, on će imati zadebljan koren, a ako ga gajite u zaštićenom prostoru, imaće fine listove. U plastenicima se gaji bez grejanja ali se mora pokriti agrotekstilom.

Najbolje rezultate daje ukoliko se proizvodi kontejnerski rasad ili rasad u saksijama. Zato ukrasite vaš dom i zasadite peršun u saksiji, a po potrebi berite njegove listove i dodajte ih u jelo.

Ljute papričice

Feferone veoma dobro podnose saksijski način proizvodnje. Ova višegodišnja biljka voli sunce i toplotu, te saksije držite na osunčanoj stani stana.

Kako ima velike zahteve za hranjivima, najbolje je da bude prva kultura kod promene zemlje u saksiji, kada unosite novi humus.

Seme sporo niče, te se preporučuje naklijavanje semena pre setve. Pomoćićete naklijavanju biljke tako što ćete seme staviti između vlažne hartije, gaze ili vate i držiti u vlazi i na temperaturi od oko 25°C.Tek kada seme krene da klija, stavite ga površinu zemlje i obavezno zalijte zemlju pre setve. Prekrijte seme slojem zemlje debljine 1-2 cm i ponovo ga zalijte. Kada naraste 10-15 cm počinje se sa prvim prihranjivanjem koje treba ponavljati na svake 2 nedelje.

Kako biste postigli uspešnu oplodnju i imali što veći broj plodova potrebno je da u vreme cvetanja blago protresti biljku. Prvi plodovi se mogu očekivati 2-3 meseca nakon klijanja biljke.

Ljute papričice začiniće vaše jelo, a veoma su dekorativnog izgleda. 

Zelena salata

Biljka skromnih zahteva, te je zato i prijemčiva za proizvođače organske hrane – gaji se u jesenjem i zimskom periodu na otvorenim parcelama, a još više u zaštićenom prostoru, gde je vodeća povrtarska kultura.

Iako joj je vegetacioni period kratak (35-90 dana), zelena salata je puna nutrijenata.

Najbolje uspeva posle kultura kao što su paradajz, paprika i kupusnjače. Pre sadnje potrebno je izabrati adekvatnu sortu u zavisnosti od godišnjeg doba.

Zelena salata podnosi temperature i do -13°C, te se može gajiti i bez pokrivanja agrotekstilom.

Za saksijsko gajenje salate bolje je da izaberete sorte koje imaju uspravne listove, a ne one koje obrazuju rastresitu glavicu i time zahtevaju više prostora.

Pročitajte i:  Sočan iznutra, a hrskav spolja: Sendvič sa sirom i šampinjonima

Dubina saksije može biti i 15-ak cm jer je koren zelene salate plitak.

Zelena salata izgleda vrlo dekorativno, poput zelenog cveta, pa je možete zasaditi u zasebnim saksijama.

Pročitajte i: Kako se pravilno pripremaju čajevi od lekovitog bilja?

Spanać

Iako priprema spanaća može da bude veoma dosadan posao, zbog benefita po zdravlje on bi ipak trebalo da se nađe na vašem tanjiru i u bašti.

Ova biljka ima male zahteve za toplotom, te je treba gajiti u jesenjem periodu.

Spanać je biljka kratkog dana. Pri visokim temperaturama i dugim danima, spanać brzo formira cvetno stablo i sazreva, što se dešava i zbog nedovoljnih količina vode.

Spanać je veoma izdržljiva biljka, ali zahteva zemlju bogatu hranljivim materijama.

Ne đubri se direktno stajnjakom jer zbog kratke vegetacije spanać ne bi dobro iskoristio hranjive materije iz stajnjaka, dok će obilna azotna ishrana dovesti do nakupljanja štetnih materija – nitrata i nitrita.

Kada spanać iznikne, sadi se u saksiju na konačno rastojanje od 8-10 cm. Ima plitak koren pa dubina saksije može biti oko 20 cm, a čim formira 5-6 krupnih listova može se brati.

Proizvodi se isključivo sukcesivnom setvom – direktnom setvom semena u više navrata. Rok setve za jesenju proizvodnju je avgust – septembar.

U uslovima nedovoljne vazdušne i zemljišne suše, biljke se sporo razvijaju, brzo stare i nakon formiranja 3-4 lista, pri višim temperaturama, obrazuju generativne organe.

Mladi luk

Mladi luk ne podnosi visoke temperature, te je jesen idealna za njegovu sadnju. Zahteva mnogo vode, te ga treba često zalivati.

Sadi se u saksiji dubine 15cm, a gustina sadnje zavisi od toga koliko ćete mu vremena dati da se lukovica razvije. U prvim plodovima belog luka možete uživati već dve nedelje nakon nicanja.

Seje se u vremenskom razmaku od 15-20 dana, izuzev vrelih dana kada treba izbegavati sadnju.

Lukovice se sade plitko, tek da zemlja pokrije vrh ili klicu, a odmah nakon sadnje se dobro zalije umereno toplom vodom.

Rotkvica

Rotkvica je jedan od najboljih čistača organizma, a njen sok je stari narodni lek koji ublažava mnoge tegobe.

Njena vegetacija traje svega 40-60 dana, te se odlično uklapa kao pretkultura i kao naknadni usev.

Za jesenju proizvodnju seje se u avgustu i septembru mesecu, sukcesivno, na svakih 7-10 dana. Radi dobijanja plodova boljeg kvaliteta, neophodno joj je proređivanje.

Rotkvica dobro podnosi niske temperature, a idealna temperatura za ovo povrće je oko 17°C.

Sadi se u razmaku od 3-4 cm i u vremenskim intervalima od nedelju dana, kako bi sukcesivno pristizala.

U uslovima letnjih povišenih temperatura i nedovoljne količine vode, u unutrašnjosti hipokotila razvija se sunđerasto tkivo i mogu se pojaviti šupljine u srcu korena. Zbog toga se njena proizvodnja preporučuje tokom jesenjeg perioda.

U slučaju da preterate sa zalivanjem rotkvica takođe može doći do pucanja korena, te je treba umereno zalivati.

Pročitajte i: Čaj koji snižava krvni pritisak bolje od lekova

Šargarepa

Ovo omiljeno povrće u domaćoj supi uvek može da vam zatreba, zato ne bi bilo loše da ga imate u bašti.

Dobra je predkultura – nakon šargarepa možete zasaditi gotovo bilo koje povrće. Za šargarepu dobre predkulture su grašak, paprika, krompir, paradajz i kupus.

Šargarepu treba gajiti na humusnim i rastresitim zemljištima jer ovakva zemljišta omogućavaju pravilan razvoj korena i ne dolazi do pojave deformiteta – račvanja, savijanja i pucanja.

Direktna setva semena za kasnu proizvodnju vrši se u maju-junu, a predzimska krajem oktobra, početkom novembra.

I šargarepa se može gajiti i u zaštićenom prostoru u niskim i poluniskim tunelima, a to se obično radi kada želimo da dobijemo mladu šargarepu pre proleća.

Za sadnju u saksijama najbolje sorte su bejbi šargarepe. Izaberite dublje saksije ako želite da rastu duže biljke i redovno ih zalivajte.

*Najbolje recepte, kulinarske savete, trikove i dijete možete pronaći i na našoj Facebook stranici – Stvar ukusa i Šta da kuvam danas?

*Zapratite Stvar ukusa i na Instagramu >>>>>>>>>>>> https://www.instagram.com/stvar_ukusa/

Izvor: Organic.net

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.