Grčka kuhinja

Priroda je bila darežljiva prema Grčkoj. Raskošne primorske i planinske regije podarile su joj obilje raznovrsnih svežih sastojaka koji svojim ukusom i hranljivošću oplemenjuju mnoga jela.

Mnogi ukusni grčki specijaliteti vode poreklo iz antičke Grčke, a kod nekih se, zbog istorijskih okolnosti, osećaju i orijentalni uticaji. Posebnu čar grčkoj kuhinji daju specifična filozofija života i očuvani običaji. Grci, kako kažu za sebe, lagano uživaju u jelima kako bi najbolje osetili njihov raskošni ukus. Zavisno od doba dana i raspoloženja, uz meze i glavno jelo pije se uzo, cipuna (rakija) ili belo vino. Zbog sorti grožđa koje u Grčkoj uspevaju, uglavnom se proizvodi belo ili roze, dok je crveno vino prava retkost. Druženje za trpezom važan je socijalni momenat u grčkoj kulturi. Savremeni tempo života uveo je mnoge promene, ali zato je nedeljno popodne rezervisano za porodične ručkove (ne samo uže već i šire porodice).

Maslina, dar od bogova

 Jedna od najvažnijih odlika grčke kuhinje je bogatstvo ukusa i blagotvornih namirnica koje su veoma zdrave. Među najstarijim sastojcima koji se koriste u grčkoj kuhinji izdvaja se maslinovo ulje. Legenda kaže da su drvo masline u drevna vremena Grci dobili na dar od boginje Atine, po kojoj su nazvali svoj polis u znak zahvalnosti. Grčka jela svoj specifičan ukus duguju maslinovom ulju koji čini osnovu mnogih specijaliteta. Oko dve trećine Grčke pokriveno je maslinjacima i u svakoj regiji uspevaju različite sorte. Grčka je jedan od najvećih proizvođača maslinovog ulja i jedina zemlje u kojoj se pravi vrlo kvalitetno ekstra devičansko.

Feta sir

Osim maslinovog ulja (i maslina) drugi važan sastojak koji određuje grčku kuhinju je feta sir, koji su pre nekoliko hiljada godina počeli da prave u planinskim predelima pastiri od nepasterizovanog mleka. Kako tradicija nalaže, ovaj sir se pravi u obliku kocki. Iako se proizvodi širom sveta (ali mahom od kravljeg mleka), grčka feta je posebna i pravi se isključivo od kozjeg i ovčijeg mleka, zbog čega ima jedinstven ukus. Zahvaljujući posebnom načinu proizvodnje, feta je priznata kao grčki nacionalni proizvod.

Bogatstvo začina

U grčkom podneblju veoma dobro uspevaju različite aromatične biljke poput origana, nane, belog luka, bosiljka, majčine dušice, ali i slatkasti začini kao što su cimet, karanfilić i muskatni oraščić. Zbog toga se u pripremi jela obilato koriste raznovrsni začini kako bi imala jak i bogat ukus. Ali dodavanjem začina ujedno se neguje i zdravlje jer mnogi su odlični antioksidanti koji sprečavaju štetno dejstvo slobodnih radikala. Origano je jedan od začina koji se najčešće koristi. Obavezno se posipa po grčkoj salati, ali dodaje se gotovo svakom jelu. Beli luk je takođe važan sastojak, naročito u salati "caciki" (link: salate/caciki) koja se pravi s jogurtom i krastavcem. Jela od mesa imaju raskošan ukus jer se za njihovo spremanje uglavnom koristi aromatična mešavina soli, bibera i aleve paprike.

Za proslavu Božića, ali i u drugim svečanim prilikama, sprema se punjena ćurka ili pečenja jagnjetina s krompirima. Jagnjetina je jedan od najcenjenijih specijaliteta koje mnoge domaćice spremaju kada žele da ukažu posebnu čast svojim gostima. Grčka musaka, sarmice od loze "dolmate" i zapečeni rezanci "pasticio" poznati su specijaliteti u celom svetu. Svakodnevno se spremaju i plodovi mora i različite vrste morskih riba, ali omiljeno jelo Grka su neizbežni ražnjići - suvlaki. U regionu postoje jela slična suvlakiju, na primer, turski kebab, ali suvlaki se odlikuje posebnim ukusom jer se uvek sprema vrlo začinjen. Kao i giros, pravi se isključivo od svinjetine i jede se sa caciki salatom, svežim paradajzom i pečenim krompirom. Upravo ta kombinacija čini grčki suvlaki jedinstvenim.
Osim mesa i ribe, ključni deo grčke trpeze su različite salate. Najpoznatija je svakako grčka salata koja se pravi s paprikom, paradajzom, krastavcem, zelenom salatom, maslinama i fetom. Jedna od omiljenih je i makedonska salata, koja se pravi na severu Grčke. Odlikuje se živopisnim bojama jer se sprema kao mešavina belog i crvenog kupusa, šargarepe i paprike.

Lokalni specijaliteti od globalnog značaja

Grčka je podeljena na deset regija pa je u njenoj kuhinji prisutna velika raznolikost, a svaka regija poznata je po određenim specijalitetima. Ostrvo Santorini poznato je po sušenom paradajzu i "santo" vinu, dok se na Kritu sprema vrlo ukusno predjelo dakos (na prepečeni hleb se stavlja rendani paradajz, feta sir i maslinovo ulje). Regija Kalamata poznata je po prvoklasnim maslinama i maslinovom ulju, dok se na Krfu sprema odlična kajgana s rendanim paradajzom, koja se naziva strapacada. Ostrvo Hios znano je po aromatičnoj biljki mastika koja nigde više na svetu ne uspeva. Mastika sa Hiosa ima i zaštićeno geografsko poreklo. Više od 2.500 hiljada godina mastika se koristi kao začin ili kao smola u lečenju stomačnih tegoba, dok se danas sve više upotrebljava u kozmetičkoj.

Poslastice

Grčki kolači jedni su od najukusnijih na svetu. Među najpopularnijim poslasticama svakako su alva i baklava. Cimet i karanfilići su ključni začini koji se u velikim količinama koriste za spremanje kolača. Pored njih, obavezan sastojak su med, orasi i šećerni sirup. Zato je Grčka baklava veoma slatka, kao i urmašice melomakarona i gurabije koje se tradicionalno spremaju za Božić. Tipičan grčki desert je karidopita - kolač od oraha koji se takođe preliva šećernim sirupom s cimetom. Posle ručka Grci jedu punomasni jogurt s medom i orasima.

Pogledajte recepte: 

Jagnjeći but iz rerne sa krompirićima
Baklava s pistaćima
Grčka salata
Tikvice na grčki način

 

Inicijalizacija u toku...